Problem vodosnabdevanja u leskovačkim selima više nije moguće predstavljati kao povremene kvarove na mreži. On je postao trajan komunalni i politički problem, jer i tokom 2026. godine građani pojedinih sela i mahala ostaju bez vode, a lokalna samouprava problem rešava cisternama.
Prema podacima JKP „Vodovod“, cisterne su tokom avgusta angažovane za Donje Brijanje, Petrovac, Belanovce i Dušanovo, dok su zbog problema u vodosnabdevanju prethodno korišćene i u Grdelici. Za prevoz vode cisternama Grad Leskovac je u 2026. godini izdvojio milion dinara.
To nisu mesta na kojima je voda nestala samo zbog jednog kvara. U Donjem Brijanju, na primer, problem sa pijaćom vodom traje decenijama. Meštani su još prošle godine ukazivali da selo od 1984. godine čeka trajno rešenje vodosnabdevanja.
Ovog leta problem je ponovo postao svakodnevica. U Belom Bregu, mahali Male Grabovnice, meštani su prijavili da su šest dana bili bez vode za piće. U drugim delovima teritorije grada voda se obezbeđuje cisternama nakon prekida ili problema sa mrežom.
Pitanje koje se zato mora postaviti nije zašto je ovog leta došlo do još jednog kvara. Pitanje je zašto posle toliko godina građani pojedinih leskovačkih sela i dalje zavise od cisterne da bi dobili vodu.
To je posebno važno kada se pogleda način na koji lokalna vlast raspolaže javnim novcem. Za prvu ovogodišnju podelu 33.000 paketa penzionerima i korisnicima socijalne pomoći iz budžeta je izdvojeno 52 miliona dinara, a za dve podele tokom 2026. planirano je oko 104 miliona dinara. I tu se više ne može zanemariti politički kontekst.
Ovo je deseta podela paketa, a aktuelna podela se sprovodi u godini u kojoj se očekuju izbori. Kada lokalna vlast iz javnog budžeta izdvoji desetine miliona za podelu robe desetinama hiljada građana neposredno uoči izbornog ciklusa, to nije samo pitanje socijalne politike. To je pitanje načina na koji vlast koristi javne resurse za izgradnju političke podrške.
Posebno kada se istovremeno pogleda koliko novca ima za manifestacije. Za ovogodišnju Roštiljijadu planirano je 20,85 miliona dinara, dok je za šest estradnih izvođača izdvojeno 9,864 miliona dinara. Reč je o javnom novcu grada Leskovca, a ne o privatnom novcu organizatora. U istoj godini Leskovac je proglašen Nacionalnom prestonicom kulture, sa ukupnim ulaganjem od gotovo 400 miliona dinara, od čega grad obezbeđuje nešto više od 100 miliona.
Nijedna od ovih stavki sama po sebi ne objašnjava zašto selo nema vodu. Ali njihov zbir pokazuje nešto mnogo važnije: novac postoji, a pitanje je na šta lokalna vlast odlučuje da ga potroši. Jer kada građani godinama ukazuju na problem vodosnabdevanja, kada se voda u pojedinim mestima i dalje dovozi cisternama, a za jednu manifestaciju se izdvajaju milioni za estradne nastupe i istovremeno desetine miliona za pakete koji se dele u izbornoj godini, onda je potpuno legitimno pitati šta su stvarni prioriteti vlasti.
Cisterna nije vodovod. Ona je privremena mera koja treba da se koristi kada sistem zakaže, a ne da bude trajni odgovor lokalne vlasti na problem koji u pojedinim selima traje godinama i decenijama. Leskovačka vlast zato više ne može da se zadovolji saopštenjima o tome gde je cisterna poslata. Građanima duguje odgovor na mnogo važnije pitanje: šta je konkretno urađeno da cisterna više ne bude potrebna?
Koliko je domaćinstava na teritoriji Leskovca tokom ove godine ostajalo bez vode? Koliko puta su cisterne angažovane? Koliko je novca potrošeno na njihov rad? Koliko je u istom periodu uloženo u trajno rešavanje vodosnabdevanja sela? I, pre svega, koji je rok da sela koja decenijama čekaju vodu konačno dobiju stabilan vodovod? To su pitanja na koja vlast mora da odgovori.
Jer građanima koji žive u selima ne treba vlast koja će im u izbornoj godini doneti paket namirnica, a kada nestane vode poslati cisternu. Treba im vlast koja će rešiti problem zbog kojeg su i paket i cisterna uopšte potrebni.
Lokalna samouprava nije turistička organizacija, niti je njena osnovna funkcija da proizvodi politički marketing. Njena prva obaveza je da obezbedi funkcionisanje javnih usluga i uslove za normalan život svih građana, bez obzira na to da li žive u centru Leskovca ili u najudaljenijoj seoskoj mahali.
Posle godina upravljanja Srpske napredne stranke, činjenica da se u 2026. godini voda i dalje dovozi cisternama u leskovačka sela predstavlja političku odgovornost lokalne vlasti. Građani imaju pravo da znaju koliko je novca potrošeno na političku vidljivost vlasti, a koliko na rešavanje problema koji im određuju svakodnevni život. I imaju pravo da odluče da li je vreme da se taj prioritet promeni.
