У децембру 2024. године у Лесковцу, пензионер и ратни ветеран Јован Митић, у знак очаја, везао се ланцима за саобраћајни знак испред седишта локалне самоуправе, тражећи разговор са градоначелником и социјалну помоћ.
Његова пензија од око 14.000 динара није могла да покрије трошкове лекова и лечења које захтева његово здравствено стање. Истовремено, испред општине је лежала и пензионерка, тражећи социјалну помоћ, јер јој редовни приходи нису били довољни за основне животне потребе.
Пензионерка Гордана Вукић (65) из Карађорђевца код Лесковца легла је испред зграде општине у знак протеста 3. фебруара 2025. године, јер јој редовни приходи нису били довољни за основне животне потребе. Део њене пензије одузиман јој је због дугова за комуналне услуге, које, како тврди, није користила, што је додатно отежало њену финансијску ситуацију.
Док најугроженији грађани Лесковца чекају помоћ која им је и законски и егзистенцијално неопходна, локална власт себи и својим функционерима додељује солидарну помоћ из истог буџета. Ова одлука јасно показује да су приоритети власти личне привилегије, а не добробит грађана који финансирају њихову администрацију.
