Godinama vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije optužuje opoziciju da je krivac za situaciju sa izdavanjem dozvola stranim korporacijama iz oblasti rudarstva i da oni ne mogu sprečiti te firme da kopaju rudno blago Srbije, iako je istina potpuno drugačija, saopšteno je iz Narodnog pokreta Srbije Bor.
Zahvaljujući obimnoj pisanoj i video dokumentaciji i usvojenim zakonima od strane vlasti posle 2012. godine, kao i izjavama i postupcima predstavnika vlasti može se reći da je vlast Aleksandra Vučića produžena ruka stranih firmi koje žele da od Srbije naprave rudarsku koloniju.
Pre desetak godina je tadašnji kanadski ambasador u Srbiji Roman Vaščuk na okruglom stolu u Žagubici pod nazivom ,,Rudarstvo-ekonomski potencijal” govorio o rudarstvu kao ekonomskom potencijalu Srbije i na neki način usmeravao vlast šta i kako treba da radi zbog bolje saradnje Srbije i Kanade u oblasti rudarstva i za dobrobit stranih investitora.
Tada su izrečene i zamerke na stari Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji sprečava strane investitore da ulažu u rudarstvo i dati su konkretni predlozi, a postoji i prilog TV Bor o tome i to je dokument koji pokazuje i dokazuje da opozicija nije i ne može biti strani plaćenik.
Puno je razloga za nezadovoljstvo građana zbog dešavanja nakon 2014. godine, jer je vlast bez stida i iz samo njima poznatih razloga, promenila mnoge zakone: Zakon o eksproprijaciji, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i druge da bi izašli u susret stranim investitorima i time nanela nenadoknadivu štetu Srbiji i budućim generacijama.
Nakon promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima Kanađani su lepo unovčili istraživanja u Čukaru Peki prodajući to Kinezima, a Žagubica i Crni vrh takođe danas beru plodove nakaradne politike aktuelne vlasti.
Treba napomenuti da je i nekadašnji ministar rudarstva i metalurgije Aleksandar Antić 2015. godine pre donošenja zakona istakao da je stranim kompanijama Srbija veoma atraktivno mesto u oblasti rudarstva, pri čemu su istočna Srbija, posebno Borski basen i zapadna Srbija, posebno Loznica, najinteresantniji. Danas smo svedoci da nije slagao, a prilog TV Bor iz tog perioda sve to dokumentuje.
Danas je Srbija za mnoge investitore postala obećana zemlja. Dobili su rudno blago uz mala ulaganja, plaćaju mizernu rudnu rentu, radnicima ne moraju isplaćivati velike plate i mogu da se šire koliko hoće. Za njih je kroz zakon izmišljen i javni interes za rudarenje, za stranu kompaniju. Imaju mogućnost da kupe poljoprivredno zemljište i automatski ga prevedu u svoje građevinsko zemljište i mogu dovesti na hiljade svojih radnika.
Srbiji će ostati mali prihod od rudne rente, jalovišta i selidba naroda iz sela i grada. Najmlađi će biti, zbog odluka ove vlasti, sluge i prosta radna snaga u svojoj državi. Imajući u vidu da predstavnici vlasti, kako republičke tako i lokalne, pričaju bajke o rudarstvu, građani bi trebalo da znaju da je ukupni prihod od rudne rente u 2023. godini bio 140 miliona evra, što pokazuje da priča o rudarstvu kao velikoj razvojnoj šansi Srbije ne pije vodu.
O negativnim posledicama može se naširoko pričati. To govore akademici SANU kao i međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević. Lažna je priča o zelenom rudarenju, jer tamo gde su jalovišta nema više privređivanja.
Posle rudarskih aktivnosti, zemlja i vodotokovi ostaju zatrovani, a dovoljni su primeri borskih jalovišta ili Borske reke, Kriveljske reke, spremnih za uništenje borskih sela Krivelj, Oštrelj, Slatina, pa i gardskih područja Brezonik i Sever. Ova vlast kao da ne vidi oblake prašine sa jalovišta u Boru i ne oseća zatrovani vazduh u gradu i okolini i zato takvoj vlasti i ne treba da se veruje.
