Годинама власт Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије оптужује опозицију да је кривац за ситуацију са издавањем дозвола страним корпорацијама из области рударства и да они не могу спречити те фирме да копају рудно благо Србије, иако је истина потпуно другачија, саопштено је из Народног покрета Србије Бор.
Захваљујући обимној писаној и видео документацији и усвојеним законима од стране власти после 2012. године, као и изјавама и поступцима представника власти може се рећи да је власт Александра Вучића продужена рука страних фирми које желе да од Србије направе рударску колонију.
Пре десетак година је тадашњи канадски амбасадор у Србији Роман Вашчук на округлом столу у Жагубици под називом ,,Рударство-економски потенцијал” говорио о рударству као економском потенцијалу Србије и на неки начин усмеравао власт шта и како треба да ради због боље сарадње Србије и Канаде у области рударства и за добробит страних инвеститора.
Тада су изречене и замерке на стари Закон о рударству и геолошким истраживањима који спречава стране инвеститоре да улажу у рударство и дати су конкретни предлози, а постоји и прилог ТВ Бор о томе и то је документ који показује и доказује да опозиција није и не може бити страни плаћеник.
Пуно је разлога за незадовољство грађана због дешавања након 2014. године, јер је власт без стида и из само њима познатих разлога, променила многе законе: Закон о експропријацији, Закон о рударству и геолошким истраживањима и друге да би изашли у сусрет страним инвеститорима и тиме нанела ненадокнадиву штету Србији и будућим генерацијама.
Након промене Закона о рударству и геолошким истраживањима Канађани су лепо уновчили истраживања у Чукару Пеки продајући то Кинезима, а Жагубица и Црни врх такође данас беру плодове накарадне политике актуелне власти.
Треба напоменути да је и некадашњи министар рударства и металургије Александар Антић 2015. године пре доношења закона истакао да је страним компанијама Србија веома атрактивно место у области рударства, при чему су источна Србија, посебно Борски басен и западна Србија, посебно Лозница, најинтересантнији. Данас смо сведоци да није слагао, а прилог ТВ Бор из тог периода све то документује.
Данас је Србија за многе инвеститоре постала обећана земља. Добили су рудно благо уз мала улагања, плаћају мизерну рудну ренту, радницима не морају исплаћивати велике плате и могу да се шире колико хоће. За њих је кроз закон измишљен и јавни интерес за рударење, за страну компанију. Имају могућност да купе пољопривредно земљиште и аутоматски га преведу у своје грађевинско земљиште и могу довести на хиљаде својих радника.
Србији ће остати мали приход од рудне ренте, јаловишта и селидба народа из села и града. Најмлађи ће бити, због одлука ове власти, слуге и проста радна снага у својој држави. Имајући у виду да представници власти, како републичке тако и локалне, причају бајке о рударству, грађани би требало да знају да је укупни приход од рудне ренте у 2023. години био 140 милиона евра, што показује да прича о рударству као великој развојној шанси Србије не пије воду.
О негативним последицама може се нашироко причати. То говоре академици САНУ као и међународни експерт за стратешко планирање у области животне средине Душан Васиљевић. Лажна је прича о зеленом рударењу, јер тамо где су јаловишта нема више привређивања.
После рударских активности, земља и водотокови остају затровани, а довољни су примери борских јаловишта или Борске реке, Кривељске реке, спремних за уништење борских села Кривељ, Оштрељ, Слатина, па и гардских подручја Брезоник и Север. Ова власт као да не види облаке прашине са јаловишта у Бору и не осећа затровани ваздух у граду и околини и зато таквој власти и не треба да се верује.
