Прошле године усвајали смо буџет и програм развоја и у њима специфициране урбанистичке планове који ће се донети ове године, а за те намене одвојено је 168 милиона динара, односно скоро 1,5 милион евра, рекао је члан Председништва Народног покрета Србије (НПС) и одборник у Скупштини града Крушевца Дејан Стевановић.
,,У склопу недавних немилих догађаја, да поставимо питање – да ли је у урађен онај скроман број предвиђених употребних дозвола из тог програма? Или можда није, јер наша градска управа одобрава да се радови на саобраћајницама изводе само уз идејна решења као да је то посебна врста објеката за који није потребно прибављати акт надлежног органа”, истакао је он.
Према његовим речима, када би требао било који грађанин града Крушевца да каже нешто о уређењу града вероватно би рекао прилично тога лепог о непосредном уређењу градских паркова, обновљених улица и створених целина савремених шопинг центара и вероватно би се сетио и једног солидног броја продавница које су сада уређене у разним градским блоковима и кафића који са својим баштама маме да се препусте навици испијања кафе која обележава данашње време.
,,Али ако би им нагласили да их питате о урбанизму, баш о урбанизму, шта год мислили да та реч значи, почели би да врте главама и вероватно да праве мање или више гримаса. А зашто је то тако? Такво стање и мишљење траје годинама. И ако је тако поставља се једноставно питање – шта се чини да се такво стање промени? И да не упаднемо у замку да кажемо да људи то не разумеју или да то није тако, јер за кога се град урбанизује, ако се то не чини за његове становнике, за његове посетиоце и све њихове потребе?”, казао је он.
Он истиче да се годинама указује на проблем „инвеститорског урбанизма“, као и да је највећи проблем управо планирање, јер нема дела града где се није започело са изградњом вишеспратница и додаје да се више не зна да ли постоји план да ће у неком делу остати човекомерне породичне куће.
,,Одавно се указује и на проблеме паркирања. Законом је прописано да за сваки стан мора бити обезбеђено једно паркинг или гаражно место, па ипак је на снази нека одлука која омогућава да свако ко прави вишеспратну зграду само може да јефтино плати недостајућа места, па и свих 100 посто и да прави зграду. Где је тај фонд од ових такси? Колико је паркинг места направљено у ове сврхе? Да не рачунамо неке спратне гараже које се годинама истичу као бледо оправдање”, додао је он.
Стевановић подсећа на Генерални план из 2015. године који је донела садашње власт и који је прилично раскрстио са поткровљима и надградњама које су наружиле многе зграде, а онда је пре пар година уведена мода, преузета из других градова – изградње „повученог спрата“.
,,Кренуло се срамежљиво са нечим што и јесте та урбана форма, а онда смо дошли до објеката којима на грађевинским таблама пише да имају дозволу за `повучени спрат`, а видите голим оком да праве `извучени спрат`. Да ли су људи толико луди да им треба таква струка да то разумеју или то није питање струке него попустљиве и неодговорне власти?”, запитао је он.
