Свака демократска власт требало би да има максимално разумевања за захтеве студената, с обзиром на то да се ради о часним и непоткупљивим младим људима који су будућност наше земље, поручио је данас потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и повереник за Крагујевац др Предраг Делић у отвореном писму подршке крагујевачким студентима које преносимо у целости:
Нажалост, у Србији имамо тоталну узурпацију државе од стране политичке организације под називом Српска напредна странка и председника Србије, тако да уместо институционалног приступа решавању захтева студената имамо и даље на делу непоштовање Устава Србије у погледу надлежности државних органа и највиших државних званичника.
У погледу крагујевачког Универзитета, студенти су показали да су сложни и недељиви и да су истрајни у борби за демократско друштво. Срамотно је да ректор и његов тим оправдане студентске захтеве тумаче као „политизацију Универзитета у Крагујевцу“, а пре мање од годину дана, ти исти су били перјанице листе Српске напредне странке на локалним изборима.
По њима, то је тада било у „духу аутономије универзитета“ и фер политичке кампање, а управо то прво место на листи СНС ректора Ненада Филиповића је највећа срамота Универзитета и чин огољене политизације.
Сада смо у ситуацији да тај исти „беспризорни“ ректор, без имало срама, држи слово студентима, условљава их и отворено прети.
Такође, не могу да се отмем утиску да је посебан ниво сумрака, како демократије, па и здраве памети, то што је градоначелник Дашић искористио актуелну ситуацију за још једно у низу „љубавних писама“ Вучићу, али, опет, та срамота је само његова.
Студенти желе друштво у коме се поштује Устав и у коме се јасно знају надлежности председника и свих осталих државних функционера. Не желе да се један човек пита за све, као у племенској заједници, већ желе модерну Србију у којој не сме бити недодирљивих и заштићених, само зато ако су део партије и братије.
Због тога, као отац једног студента, желим да поручим нашој драгој деци да не постоје речи које могу описати њихову врлину и њихову величину, а остаје лични осећај горчине, јер битке које бијете би требало да су битке претходних генерација, не ваше!
Гледамо вас и од вас учимо, а позорница припада само вама!
