Poljoprivreda, `fabrika na otvorenom`, trenutno je u izuzetno zabrinjavajućoj situaciji. Kako u prethodnih par godina tako i ove 2025. godine suša, koja je u letnjem periodu praćena sa tropskim temperaturama, čini velike štete posebno na jarim usevima.
Obilaskom terena može se predvideti da će prinosi na velikom broju parcela biti dramatično umanjeni, dok će u mnogim slučajevima i potpuno izostati. Pukotine koje su široke i po nekoliko centimetara potvrđuju da u zemljištu nema vlage. Trenutno se u najgorem stanju nalazi kukuruz, koji je tradicionalno najzastupljenija biljna vrsta, a gde na mnogim njivama prinosa neće ni biti.
Kukuruz je u fazi kada stvara klip, ali bez vlage ne može da ga formira. Biljke podgorevaju odozdo. Postoje parcele pod kukuruzom, kojima ni velika kiša ne može pomoći. Ovakve, suve biljke kukuruza, bez klipa nisu ni za silažu. U većini slučajeva ovakvi usevi će se tarupirati i tanjirati, a poljoprivrednici će u narednu godinu ući sa velikim gubicima i po ko zna koji put prepušteni sami sebi.
Malo bolja situacija od kukuruza je kod suncokreta. Iako je suncokret toploljubiva biljka, u ovakvim vremenskim uslovima nalivanje zrna će biti otežano. Ranija setva, koja je u fazi cvetanja, možda je u malo boljoj poziciji i naliće nešto, ali se ne može očekivati veći prinos od dve tone po hektaru.
U problemu su i usevi soje i šećerne repe. Soja stagnira u rastu i razvoju, a listovi šećerne repe se ubrzano suše. Navodnjavanje teško da može da reši ovako veliki problem, koji se ponavlja iz godine u godinu. Nerealno je bušiti bunare na svakoj parceli. Kanalska mreža koja bi služila za navodnjavanje ili ne postoji ili je neodržavana, te se u njoj umesto vode nalazi rastinje i smeće.
Svaka proizvodna godina, tako i ova praćena je sa veoma visokim troškovima proizvodnje. Poljoprivrednici su se zadužili za nabavku kvalitetnog repromaterijala, sproveli sve neophodne agrotehničke mere, ali će se posledice ovako velike suše odraziti na prinose poljoprivrednih proizvoda, što će većinu poljoprivrednika dovesti u težak finansijski položaj.
Oni moraju da se razduže za troškove proizvodnje, a istovremeno obezbede finansije za novu proizvodnju. Pojava suše postaje sve češća u celom svetu i pogađa razvijene kao i nerazvijene zemlje. Ne postoji pouzdana metoda za predviđanje suše, ali bez obzira na navedeno, prateći brojne meteorološke, hidrološke i hidrogeološke parametre sušu je ipak moguće naslutiti, a samim tim i predvideti.
U skladu sa navedenim Vlada Republike Srbije i Vlada APV ukoliko njihova namera nije da poljoprivrednike u Srbiji guraju u dužničko ropstvo pod HITNO moraju reagovati i proglasiti elementarnu nepogodu od suše i doneti mere kojima će se pomoći poljoprivrednicima.
NATAŠA ADEMI
dipl. inž. poljoprivrede
pokrajinska poslanica
