– говор председника странке Мирослава Алексића на шестој седница Главног одбора Народног покрета Србије одржаној 25. априла 2026. године у Сава центру у Београду –
Поштовани пријатељи, драги моји саборци,
Jа сам, као и Бора, поносан што сам део овог тима, што сам део Народног покрета Србије, што сам један од вас. Поносан сам на вашу храброст, поносан сам што се борите за наше вредности, поносан сам и на то што плаћате цену, али не одустајете од борбе за нормалну Србију, не одустајете од оних циљева и програмских начела око којих смо се окупили пре две и по године. И срећан сам због тога што у ове две и по године у јако тешком политичком периоду у Републици Србији ми опстајемо, растемо и сваког дана смо све већи, бројнији и озбиљнији.
А тамо где дувају највећи ветрови, ту дрво пушта најдубље корење. И ја мислим да смо ми то урадили. И захваљујући нашем посвећеном раду, труду, ангажовању, одрицању, успели смо да данас будемо сасвим сигурно највећа опозициона политичка странка у Србији.
И ја вам на томе честитам, то је резултат свих нас. Дакле, није лако данас бавити се политиком. Србија је данас у дубокој политичкој кризи. Нема услова за нормалан политички живот. Али то је тако. Данас нам треба храброст.
Зато што историју пишу храбри. Они који су спремни да противнику изађу на црту. А не они који ће стајати са стране, посматрати, анализирати, навијати. Већ они који излазе на црту. И ја сам био спреман оног дана, кад смо се окупили пре две и по године, да формирамо Народни покрет Србије, да изађемо на црту. Нема везе колику ћемо цену платити, али нема назад.
Испред нас је Србија, испред нас је будућност, испред нас су наша деца. Немамо право да стојимо са стране. И срећан сам што то мишљење делите и ви који сте овде, и сви други чланови Народног покрета Србије, широм земље, у 140 територијалних организација у преко 105 општина, у којима имамо наше градске и општинске одборнике.
То потврђују и моје колеге народни посланици, који се боре у ненормалним условима у Народној скупштини, али та Скупштина припада народу и грађанима Србије, а не овим узурпаторима на власти, такође и колеге који су у покрајинском парламенту и воде велику борбу и сви ми. Боримо се за Србију, зато што је Србија за Народни покрет Србије, за мене лично и за све нас на првом месту. Србија је на првом месту.
Наравно, не можемо ми то сами. Морамо тражити партнере. На првом месту, наши партнери су сви грађани Србије, који данас деле наше вредности. Али морамо имати и политичке савезнике. Зато што је такво време. Не можемо сами.
Ми смо, као Народни покрет Србије, учествовали и у свим локалним изборним процесима, који су се догодили у претходних годину и по дана. Не само у ових 10 општина, већ смо учествовали и на изборима у претходних 5 општина, изборима у општинама који су се одржавали током прошле године. Ја морам да вам кажем да смо и ту потврдили нашу снагу и нашу, пре свега, збиљност.
Ја сам, пре свега, поносан на зрелост доношења политичких одлука људи који руководе овом странком. Нисмо донели ниједну погрешну одлуку. Ниједну одлуку која би демотивисала опозиционо бирачко тело. Која би онемогућила одличне резултате који су направљени. Тамо где смо сматрали да имамо снагу и где смо јаки, ту смо дали све од себе. Или да изађемо сами и направимо озбиљан резултат. Или да изађемо у блоку са партнерима. Свуда где је Народни покрет Србије учествовао на локалним изборима направљени су добри резултати. Ја бих рекао, одлични у овим околностима.
И нигде нисмо довели до тога да нашом одлуком буде бачен макар и један опозициони глас. Што се тиче последњег циклуса локалних избора у Србији у ових 10 општина. Захваљујем се колегама. Захваљујем се Извршном одбору. Али пре свега морам да се захвалим људима који су у својим локалним срединама и у својим општинама и граду Бору водили велику битку која је била неравноправна. Али смо ми показали снагу. Заједно и са другим организацијама.
Ја ћу пре свега да кажем нешто о Бајиној Башти. Урош Ђокић је потпредседник странке задужен за инфраструктуру и човек који је успео у Бајиној Башти да уради нешто велико. За шта се ја дубоко залажем и мислим да је рецепт за републичке изборе. У Бајиној Башти захваљујући нама, захваљујући разуму младих људи који воде студентски покрет направљена је једна листа. То је била коалиција политичких странака у договору са студентима и остварен је резултат од 42%.
Ја честитам Бајиној Башти, Урошу и Борису Јовановићу. Не видим где је Борис. Борисе, устани. Борис Јовановић је био први на листи и кандидат за председника општине у Бајиној Башти.
Смедеревска Паланка. У Смедеревској Паланци Народни покрет Србије наступио је одвојено од студентске листе. Ми смо били носилац те политичке колоне и наш председник Извршног одбора Ненад Милојичић је учинио све да ми тамо као политичка колона остваримо респектабилан резултат од девет процената и честитам њему и људима који су се борили у Смедеревској Паланци.
Бор. Град. Велика је борба била. Тамо смо, као и у Бајиној Башти наступали заједно са студентским покретом. Драган Марковић који је и потпредседник Извршног одбора је неко ко изгара, који је прави народни трибун, човек који је за пример како политичари треба да служе грађанима. Он је сваког дана на терену, сваки дан се бори у свом граду у коме живи и то је препознато и од студената и од грађана. Он је био један од кључних људи и носилаца те кампање. Тамо је направљен такође озбиљан резултат. Драгане, устани. Ево га и Драган ту, да га поздравимо.
Морам рећи да се у Бору догодило оно што не сме да се деси на републичком нивоу. Догодила се ситуација да је 6% гласова опозиционих остало испод цензуса и зато су ови успели из режима да тамо успоставе власт. Дакле, то нам је пример и школа која не сме да се дозволи за републички ниво.
И, наравно, Марко из Књажевца, који је такође велики борац, који је као и Кекс наступао у својој политичкој колони. Направио је своју колону са још неколико локалних организација у Књажевцу и молим вас да поздравимо и Марка.
Морам да, наравно, кажем да смо и у Севојну добили одборника. Учествовали смо у мањем капацитету и у другим овим општинама, у неким и нисмо учествовали, јер смо донели зреле одлуке, као што рекох, да не смемо да дозволимо да ми будемо разлог зашто ће се неки опозициони глас просути. Али посебно морам да поздравим и Косјерић, морам да поздравим и Неготин, морам да поздравим и Зајечар, то су све градови и општине где смо ми водили велику борбу и постигли озбиљне резултате.
Нема победе без јаке и снажне организације. И што се тиче нас и Народног покрета Србије, и у претходном периоду, смо били свуда. Били смо на улици, били смо у републичкој скупштини, у покрајинској скупштини, у локалним скупштинама и градским скупштинама, свуда се боримо против овог режима, али смо били и у међународној арени, на међународном плану се борили и зато поздрављам Ану Јаковљевић која управо из Стразбура стиже као борац који се бори у међународној арени за Србију.
Дакле, на данашњем Главном одбору у затвореном делу дискутоваћемо о две важне тачке дневног реда. Прва тачка о којој ћемо дискутовати је важна. Важна за Србију, важна за грађане Србије. И то је програм привредног развоја Србије. Посебно сам поносан на људе који чине Народни покрет Србије. На људе који воде ресорнеодборе. На људе који су остварени у својим професионалним каријерама, који имају резултате за себе. Који нису само људи који причају, него људи који су стварали и остављали дела иза себе. Ти људи су се кроз Народни покрет Србије ставили на располагање грађанима Србије и држави Србији.
Као резултат шестомесечног рада нашег ресорног одбора за привреду и предузетништво настао је овај програм. Настала је ова књига која се зове Србија сутра. Ово није пуки програм где је само набројано неколико ствари које би можда биле занимљиве данас грађанима. Ово је програм који данас нема ниједна опозициона политичка странка, нити владајућа. Јер да имају програм,
не би радили ово што раде данас. Не би уништавали Србију. Ништа овде ови наши људи нису измислили. Пре свега, Ненад Балетић који води овај одбор. Горан Радосављевић који води одбор за финансије. И други људи из ресорних одбора.
Дакле, овде стоји оно што су егзактни подаци. Програм Србија сутра констатује каква је данас ситуација у држави Србији. И где се налазимо у смислу економије, привреде, животног стандарда грађана Републике Србије.Овај програм говори где треба да будемо ако применимо мере које су овде наведене, као и евалуација тога шта ћемо урадити. Сви подаци су узети из најрелевантнијих извора. Од ММФ-а и Светске банке до свих наших домаћих извора. Почев од Завода за статистику, Народне банке и тако даље. Дакле, о овом програму ћемо говорити касније, детаљније. Људи који се баве привредом и економијом ће га представити.
Али суштина је да ми нудимо план и нудимо програм до 2030. године, који у својој коначници на крају треба да доведе до тога да грађани Србије имају бољи животни стандард, да могу да живе нормално као што живе данас грађани у развијеним земљама Европске уније, да будемо у својој земљи господа, да имамо једнаке шансе као и сви други, да не буде нико изнад система, да систем и држава раде за грађане Србије, да раде за привреднике, предузетнике и пољопривреднике. У овом програму је наведено да данас у Републици Србији милион грађана ради у малим и средњим предузећима у Републици Србији. Данас их има око 300.000 регистрованих и они су 99% укупног броја фирми у Републици Србији. Ако на то додамо и милион људи који данас живи и ради на пољопривредним мањим газдинствима, то су људи који су покретачи домаћег привредног развоја. Домаћи привредници и домаћи пољопривредници.
Храна ће бити најјаче оружје у будућности. Дакле, три стуба су кључна у овом нашем програму, а то је продуктивност, поштена држава и фокус на домаће привреднике и предузетнике. И прочитаћу вам само сам сажетак који је на крају овог документа.
„Програм привредног развоја Републике Србије 2026–2030. обухвата десет приоритетних области од индустријске политике и подршке малим и средњим предузећима до антикорупције, регионалног развоја, реформи јавних предузећа. Свака област садржи конкретне мере, рокове и мерљиве циљеве. То је оно што ми дугујемо грађанима Србије као Народни покрет Србије.”
Не могу да не кажем да је Србија богата земља. И ја сам у то сигуран. Ја сам један од вас. Ја сам један од људи који живи у Србији, који путује кроз Србију, који разговара са народом свакога дана, који слуша грађане Србије, који види шта ми све имамо као потенцијале. А са друге стране, исто тако видим и шта ради данашња елита на власти. Шта раде људи који су узурпатори власти, узурпатори државе, узурпатори институција. Људи који се понашају као да су приватизовали државу Србију, они спречавају стварање успешне и развијене Србије, зато што краду.
Највећи проблем, са којим се суочава данас држава Србија, је корупција. Један од података који ћете наћи у овом програму је да се годишње у Републици Србији спроведу тендери у вредности од 17 милијарди евра. Од 17 до 20 милијарди, можемо рећи, зависно од године. Половина тих јавних набавки за тих 20 милијарди евра има само једног понуђача. Једног! Нема конкуренције, нема других понуда. Шта вам то говори? Па говори да милијарде евра годишње одлазе у џепове елите на власти. Па само то, кад будемо спречили, успоставили јасна, транспарентна правила транспарентне јавне набавке са правом да свако има једнаку шансу да се такмичи у једнаким условима, тада ће се развијати и фирме, али ће и држава бити богатија. А кад је богата држава, онда има пара и за професоре, и за лекаре, онда има пара и за пољопривреднике, онда има пара и за нашу децу у коју морамо да уложимо и младе људе и да се из Србије не одлази, да се стави тачка, да се не прича о томе да млади људи данас, када завршавају школе, планирају где ће да оду и у коју земљу да живе.
Треба да воле своју земљу, да остају овде они који су, нажалост, отишли ових 14 година, да полако почну да се враћају. Дакле, да скратим, Србија је богата земља, али нема домаћина. Србији треба домаћин.
Е сада, долазимо до друге теме, о којој ћемо говорити у наставку Главног одбора. Дакле, предуслов, да би о овоме могло да се разговара о програмима, да се разговара о идеологијама, предуслов су избори. А после избора, промена власти, стварање амбијента да причамо о политици, да причамо о програмима, да причамо о идеологијама и да кроз нормалан дијалог у једној нормалној Србији, нормалном друштву дођемо до најбољих закључака који ће дати резултате за нашу земљу и нашу државу.
И зато ћу у наредном периоду, током овог састанка, говорити са колегама и са свима вама и о томе. Ја мислим да и на основу анкета које смо спровели, а добили сте их вероватно кроз поруке, желели смо да питамо чланове Народног покрета Србије како виде нашу странку и нашу организацију у предстојећим изборним циклусима, изборним процесима. Пред нама су и парламентарни, и председнички, могуће и негде локални избори.
И оно што је већина рекла и што ће бити мој предлог у затвореном делу, то је да донесемо као одлуку то да ће Народни покрет Србије узети активно учешће на свим предстојећим изборима и учествовати у свим предстојећим изборним циклусима, и парламентарним, и председничким, и локалним. Зато што промене не долазе саме. Промене се освајају и до њих се долази заједничком борбом.
Не можемо чекати да се нешто деси само од себе. Морамо да будемо активни учесници процеса и морамо да се боримо за оне вредности које сами баштинимо. А победа није ствар формалности.
И то је моја порука свим онима који можда данас мисле да ћемо лако да се обрачунамо са режимом, само да он да изборе. Ја се не слажем са тим. Мислим да ће борба бити тежа него икада. Преко пута нас је политички противник који ће се понашати као рањена звер. Преко пута нас ће бити људи који ће се борити за сопствену слободу. Останак њихов на власти њима значи и останак на слободи.
Они су тога потпуно свесни. Такви људи неће презати ни од чега да се супротставе здравој Србији, људима који данас желе да створе један другачији систем у држави и у друштву и који желе да државу врате грађанима. Неће презати од репресије.
Могли смо видети како изгледају избори у овим локалним самоуправама. Батинаши са моткама, палицама, капуљачама, полиција која их штити, медији који говоре да студенти и опозиција туку њих, а не обрнуто. Дакле, једна организација криминална и ми се, драги пријатељи, на следећим изборима нећемо борити против политичког противника. Боримо се против криминалног клана који је узурпирао државу Србију. За њих ради полиција, за њих раде делови правосуђа. Све су ставили у функцију узурпације, разарања и уништавања државе Србије, а и њене будућности.
Како се борити у таквом амбијенту? Ми као Народни покрет Србије смо спремни за сваку врсту договора који води до коначног циља. А коначан циљ није рушење власти. То је предуслов за стварање нормалне државе.
Ја сматрам да је данас време за јединство и за општу мобилизацију. И сматрам да данас на страни антирежимског фронта постоји само једна подела. Подела на то ко је за власт, а ко је против власти. Једино то данас може да дели Србију, може да дели грађане Србије. Или сте на овој страни, или сте на другој страни. Све друге разлике морају да нестану. Немамо право данас на то да тражимо једни другима разлике. Причамо о програмима, причамо о политикама, причамо о томе да нисмо сви исти. Да смо сви исти били бисмо сви део једне политичке организације.
Имамо различите програме, имамо различите идеологије. Али то данас не сме да буде камен спотицања да се створи јединство и да се створи снажан и јак фронт. Морамо наћи најмањи заједнички садржалац који ће довести до тога да се сви заједно и јединствено као саборци са максималном синергијом супротставимо режиму, да грађани то препознају, да се подигне мобилизација на тим изборима и да се олакша избор грађанима.
Да се спречи да се ми међусобно расправљамо око било чега. Ту мислим и на заједништво студентског покрета који је дао једну нову снагу, један нови импулс, који је покренуо једну нову енергију у Србији недостајућу, што је јако важно, и без тих младих људи. Они су ти који треба да остану сутрадан и да живе у Србији и да воде Србију.И са њима морамо да дођемо до договора и до разговора. Ја то говорим често, то је став руководства Народног покрета Србије, то је став целе наше организације, да би најбоље било да створимо једну референдумску атмосферу и да имамо једну снажну, јединствену листу и опозиције и студентског покрета и свих побуњених грађана да се створи тај амбијент референдумске атмосфере и опште мобилизације за промене у Србији. И ја верујем да је то најбоље.
У том смислу смо спремни на све потребне и неопходне договоре и уступке. Ја сам једном приликом и рекао то у некој својој изјави – што се тиче Народног покрета Србије, уколико будемо договарали са студентским покретом заједничко деловање, да ћемо ми бити спремни да у том првом периоду кад се договоримо шта су циљеви, шта су планови за ту прву годину власти, да и не улазимо у извршну власт, него да подржавамо најбоље, најспособније који ће за тих годину дана или годину и по успети да ураде све оно што треба да се уради у Србији. Ми ћемо кроз парламент дати подршку једној таквој реформској влади и пружити максималну подршку да се створе услови за нормалан политички живот.
Али ако будемо имали можда и неке различите погледе, ако истраживања покажу да је можда боље да се наступи у различитим колонама, у две идеално, то не значи да не можемо да произведемо ове ефекте о којима сам ја говорио, јер данас је само важно да схватимо да ово није тренутак ни за какву расправу. Ово није тренутак за дељење, ово је тренутак за окупљање. Сви се морамо окупљати, координисати и заједнички борити против аждаје на власти у тешкој борби која нас чека у наредном периоду.
Ја немам поуздану информацију, јер је нема нико, нема је ни овај непоменик данас који управља државом и који се пита за све, али све указује да ће ти избори да се догоде у јулу и врло вероватно 12. јула. Они су кренули у кампању, узурпирају институције, данас се праве изборни штабови у комплетном јавном сектору, у општинама и градовима, у јавним предузећима, у установама, у центрима за социјални рад, прекупљају се сигурни гласови, зову се привредници да достављају спискове капиларних гласова итд. Данас је све стављено у службу од државних ресурса, узурпирано у службу опстанка на власти, узурпатора државе Србије и ми се томе морамо супротставити у неравноправним условима.
Ево имамо и предлог који ће бити усвојен до краја маја везано за неке изборне законе. Шта су изабрали? Од 25 препорука ОДИХР-а изабрали су неколико закона који суштински не мењају ништа, само ће њима помоћи да могу лакше да стварају своје фантомске листе. То ће да значе ти закони. Биће усвојени, али то неће променити медијску слику у Србији током избора. Медији ће исто бити под њиховом контролом. Бирачки списак неће бити онакав какав треба да буде у демократским земљама где постоји владавина права и народа.
Имаћемо функционерску кампању већу него икада. Овај човек најављује отварање највећих капиталних пројеката током јуна, што значи да ће то бити саставни део неке његове кампање. Али управо се против тога можемо изборити само нашом снагом, одлучношћу и јединством.
И ја сам сигуран да смо сви дубоко свесни тога као политички чиниоци и да ћемо успети да то и урадимо. Па кад год буду били избори, та се шанса не сме пропустити. Они морају у политичку историју и морају да одговарају по праву, по закону, у процесима и кроз процесе које ће спровести независне институције Републике Србије.
И морам да пошаљем поруку њима. Сви они грађани Републике Србије који су радили поштено, који се нису оглушили о закон, који нису злоупотребљавали своју функцију да малтретирају неистомишљенике, студенте и опозицију, као што то раде представници полиције, немају разлог за страх. Одговорност ће стићи сваког оног, па макар био у Мерошини или био у Суботици или био било где, који се оглушио о законе, који се оглушио о институције, који је погазио морална начела, када је у питању медијска сцена. Сваки онај који је учествовао у корупцији, који је учествовао у било каквом виду криминала, који је злоупотребио српску имовину, имовину грађана Србије, тај ће морати да одговара. Морамо да подвучемо црту.
У Србији се мора подвући црта, да се одвоји жито од кукоља, да се зна шта се сме, шта се не сме. И то морамо урадити одмах по промени власти.
Оно што је још важно у овом тренутку, не знам да ли су грађани тога свесни, али власт у Србији не ужива више међународну подршку. И свет се од њих уморио. Нисмо само ми. Дакле, нема више, драги Александре, нема више пријатеља ни у Москви, ни у Берлину, ни у Вашингтону. Сви су схватили о каквом се лажову, преваранту, манипулатору и шибицару ради. Варао их је пуну деценију, можда и више од тога. Муљао, варао, мислио да су они, ето, онако пали с Марса, па ће му сви веровати. Трговао је са српским националним интересима, тако је куповао своју подршку. Овај хоће метро, онај хоће рудник, онај хоће да гради ауто-пут, онај хоће спалионицу, онај хоће литијум, онај хоће, он је свима све обећавао, крчмио је Србију да би купио подршку људи који су знали и тада ко је он, и о каквом се издајнику ради. Ми, драги пријатељи, данас водимо борбу против највећег издајника у историји Србије.
И то данас није срамота рећи. Према томе, пред нама је велики посао, тежак рад. Морамо да уведемо ред у држави, да уведемо правила и да успоставимо систем. Од данас и свих наредних дана не сме да постоји не могу и нећу. Постоји само могу, знам и морамо, јер назад нема. Како ћемо то да урадимо? Сваку странку чине програм и чине људи, чине је тим. Нико сам не може да уради ништа. Ја без вас не постојим. Ви сте моја снага. Ови људи овде који седе поред мене и сви ви такође. Морамо једни другима бити подршка, једни другима давати снагу да се боримо у ономе што нас чека у наредном периоду. И ја сам сигуран и поносан на то што су можда и највећа снага Народног покрета Србије људи. Људи и тим.
И будите поносни што сте део ове странке. Будите поносни на људе који вас представљају и на улици, и у међународној арени, и у скупштинама, и у медијима. Нећете се постидети ниједног члана Народног покрета Србије, јер ми имамо систем вредности који желимо да сутрадан баштини цела Србија. Систем нормалности, пристојности, културе, знања, реда и поретка. И ови људи су ту, ја сам поносан и молим их да устану.
