Народни покрет Србије изражава пуну подршку Удружењу за кромпир Србије, домаћим повртарима и свим пољопривредницима који се свакодневно боре да, упркос неповољним климатским условима, непредвидивим тржишним колебањима и притисцима увоза, очувају производњу основних прехрамбених култура у Србији, рекла је данас председница Ресорног одбора за пољопривреду Народног покрета Србије и дипломирани инжењер пољопривреде Катарина Јелисавчић.
Јелисавчић истиче да је недавни апел професора Зорана Броћића и произвођача кромпира, који траже сезонску царинску заштиту или увођење прелевмана, у потпуности оправдан и представља неопходну меру за заштиту домаће производње и хране на српским трпезама.
,,Увоз гуши домаћу производњу. У земљама ЕУ, као што су Француска, Белгија, Холандија и Немачка, кромпир се производи по субвенционисаним ценама од 20 до 25 евроценти по килограму, што омогућава агресиван извоз по ценама нижим од реалних трошкова производње у Србији, које се крећу од 30 до 50 евроценти“, казала је она.
Према њеним речима, истовремено, домаћи произвођачи се суочавају са падом приноса услед суше, јер се на само 30 до 40 посто површина врши наводњавање, док се укупан број хектара под повртарским културама сваке године смањује за око 10 посто.
,,Кромпир, лук, шаргарепа, купус нису луксуз већ стратешки ресурс. Потребно је хитно увести сезонске царине и/или прелевмане на увоз основних повртарских култура у сезони домаће бербе, обезбедити минималну откупну цену за домаће произвођаче у складу са реалним трошковима производње, као и ограничи улазак јефтиног, субвенционисаног увоза у периодима када постоји довољна домаћа понуда“, додала је она.
Јелисавчић каже да је неопходно и обавезати трговинске ланце да минимум 60 посто основног поврћа набављају од домаћих произвођача, подстаћи наводњавање и изградњу система за наводњавање кроз субвенције и бесповратна средства и формирати Заштитни Фонд за стратешке културе, укључујући кромпир, лук, купус и друге културе које чине основу исхране.
,,Не дозволимо да српска храна буде истиснута са српског тржишта. Српски произвођачи нису конкурентни не зато што су неефикасни, већ зато што држава не штити њихов рад и не ствара фер тржишне услове“, навела је Јелисавчић.
Она наглашава да је увозно лобијско деловање, уз одсуство аграрне визије, довело до тога да нам кромпир из Белгије и лук из Холандије истискују храну која расте у Ариљу, Сјеници, Лесковцу и Иригу и додаје да Народни покрет Србије стоји уз домаће произвођаче, као и да без српског пољопривредника нема ни српске хране, а без српске хране нема сигурне Србије.
