У Србији је присутан огроман одлив лекара, посебно у гинекологији, где је неравномерна расподела гинеколога која иде ка великим градовима, док на југу Србије и у сиромашним местима нема доктора, рекла је данас за телевизију Нова народна посланица Народног покрета Србије (НПС) и бивша директорка ГАК ,,Народни фронт” Снежана Ракић.
Ракић истиче да су од 2015. године доктори почели да напуштају државне болнице, као и да су у то време здравствене установе, као и Медицински факултет, када су им одлазили редовни професори, широм затворених очију посматрали тај процес и додаје да је тада почела подела на подобне и неподобне докторе
,,Људи који то нису желели да трпе напуштали су своја радна места и одлазили да раде приватно. То је једна врста одлива, док се друга односи на одлазак свршених студената Медицинског факултета у стране земље”, казала је она.
Говорећи о превентивним прегледима, она каже да су они основ свега, осврћући се на европску медицину и Европску унију којој Србија тежи и додаје да је превенција пола пута у решавању болести и здравствени систем треба да је покрива, посебно јер се за те намене издвајају средства.
,,У градским општинама данас немамо гинекологе које бисмо запослили у домовима здравља. Поред неравномерне расподеле имамо и проблем да су амбуланте запуштене и неусловне. Такође, врло често се дешава да жене из унутрашњости морају да путују и на порођај у удаљено место у односу на оно где живе”, додала је она.
Ракић наводи да је увек владало велико интересовање студената медицине за гинекологију, као и да је било доста специјализација и додаје да једно време, због рестриктивне политике државе, није било запошљавања на гинеколошким клиникама, али и да сада у неким болницама ради и по 120 гинеколога, док у домовима здравља нема доктора.
,,Министарство здравља мора да направи ревизију програма запошљавања како би се видело колико доктора где ради и да их прерасподеле. У болницама у којима има и по 120 гинеколога раде и људи који су у пензији. Зашто су они ту неопходни? Велика је разлика у условима рада у болницама и домовима здравља, примања у клиникама су боља, али и могућности и погодности”, додала је Ракић.
Према њеним речима, приватна и државна пракса су повезане, али делују као два паралелна универзума јер државна не користи ресурсе приватних ординација, а када се говори о приватној пракси у питању су озбиљни здравствени системи.
,,Проблем броја доктора не може да реши ни приватна пракса ни болница већ системски мора да се реши у Министарству здравља. Поента је да свуда мора бити једнака здравствена заштита на целој територији Србије, али у овом моменту смо далеко од тог решења”, закључила је Ракић.
