Јаковљевић: Требају нам медијски закони који ће се примењивати, а не лепо написане одредбе које су мртво слово на папиру

Уколико желимо да живимо у бољем друштву треба да се бавимо суштином и да сви заједно размотримо који је најбољи интерес, пре свега за грађане Србије, када доносимо законе и примењујемо их, а не да замагљујемо истину, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица др Ана Јаковљевић на седници Одбора за европске интеграције у Скупштини Србије на чијем дневном реду је разматрање Предлога закона о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима.

Она објашњава да тај закон заправо дефинише начела на којима се заснива рад јавних сервиса, односно Радио – телевизије Србије (РТС) и Радио – телевизије Војводине (РТВ), укључујући обезбеђивање средстава за рад и начин њиховог финансирања и додаје се тај закон на неки начин зове ,,октроисани” јер је вољом претходног министра уврштен у процедуру иако чланови радне групе сматрају да нису испоштовани, а сви њихови предлози су одбачени.

,,Од чланова радне групе, везано за овај закон, чули смо да је управо министар представио своју верзију закона коју они нису видели и да је разговарао са представницима јавних сервиса око начина финансирања, што је сукоб интереса јер други људи треба да одлучују о томе, а не сами сервиси који треба да спроводе закон”, казала је она.

Јаковљевић наглашава да је приметно да су овим предлогом закона дате веће ингеренције генералним директорима и објашњава када се примењује закон, врло је важно у ком се контексту то ради, као и да се види труд у писању овог закона, али да је суштина увек у његовој примени.

,,Можемо да напишемо најлепши закон на свету, али ако је он мртво слово на папиру нема унапређења. Јако је важно да, ако смо свесни да одређене институције не функционишу у домену у коме сте ви надлежни, морате да предупредите и осигурате да се одредбе за које сте надлежни примењују на начин како треба, а не да смишљамо изговоре да неко други нешто није урадио”, додала је Јаковљевић.

Према њеним речима, закон кроз буџетска средства која су опредељена за пројектно суфинансирање омогућава таблоидима да свакодневно крше новинарске кодексе и иако добијају осуђујуће пресуде за то што износе, они се на то не осврћу јер износи које плаћају су толико ниски и занемарљиви да могу да их финансирају и наставе даље да шире неистине и таргетирају представнике опозиције и цивилног сектора.

,,Из Европе је тражено да се одредбе којима је омогућено да Телеком, као државна фирма, буде власник и оснивач медија, боље уреде у контексту да се појача контрола. Ваш аргумент је да у Европи постоје слични случајеви. То је тачно, али код њих је контрола ефикасна, а код нас не функционише. Ако хоћемо бољитак и напредак и да не гледамо у прошлост, ово није начин да се стекне поверење и да се нешто унапреди. Увек морамо да видимо чињенично стање, а не неко замишљено у коме ћемо написати само лепе одредбе закона”, навела је она.