Власт годинама одржава грађане у стању економске несигурности, јер је лакше управљати осиромашеним и уплашеним друштвом, док насупрот томе, Народни покрет Србије нуди другачији приступ и конкретан план за развој земље, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на трибини Народног покрета Србије „Знамо како“ у Новом Саду, на којој је представљен привредни програм „Србија сутра“.
,,Оно што сваку политичку странку пре свега одређује јесте њен програм – визија коју нуди, мере које планира да спроведе и начин на који те циљеве жели да оствари. Међутим, уз сваки добар програм неопходни су и људи који знају свој посао, који имају капацитет и одговорност да тај програм спроведу у дело. Ни најбоља визија не може дати резултат без стручних и способних људи који ће је реализовати“, навео је Алексић.
Он истиче да је неопходан заокрет, као и да смисао бављења политиком није вођење непрекидне кампање, већ стварање услова да људи могу достојанствено да живе од свог рада, да имају сигурна примања, перспективу и добар животни стандард и додаје да је је Србија богата земља, али да се њени ресурси и јавни новац не користе на одговоран и ефикасан начин, јер су људи који воде државу све подредили сопственим политичким интересима, па ако је нешто добро за Србију, а не доноси политички рејтинг и гласове, они то неће спровести и обрнуто.
,,Постоји много примера у свету да су земље које су некада биле сиромашне и дубоко огрезле у корупцију успеле да ефикасно реше те проблеме. Ако би се сузбила корупција која Србију годишње кошта најмање две милијарде евра, та средства могла би да буду усмерена у здравство, образовање, пољопривреду, веће плате у јавном сектору и друге области од значаја за грађане. Наш бруто домаћи производ по глави становника је мањи од 20.000 евра, док је у Пољској око 38.000, а у Чешкој око 50.000. Питање је како су те земље успеле да остваре такав напредак, а ми нисмо“, истакао је Алексић.
Председник Ресорног одбора НПС за привреду и предузетништво Ненад Балетић истиче да Србија доживљава парадокс у ком врхунски стручњаци, инжењери и мајстори постижу изванредне резултате широм света, док је код куће више од 50 одсто становништва осуђено на плату мању од 775 евра и да је за то крив режим који је креирао такав привредни амбијент.
,,Од 2.000 милијарди динара јавних набавки годишње, 50 одсто набавки има само једног понуђача, а остатак у просеку 1,5, што значи да се све ради за унапред познатог човека. Томе морамо да станемо на пут. Предвиђамо форензичку ревизију свих концесија, а ко је стално био једини понуђач, чекаће наредних десет година до новог тендера”, навео је Балетић.
Он истиче да програм предвиђа и деполитизацију јавних предузећа, односно крај страначком запошљавању и присиљавању људи да под претњом отказа гласају и обилазе митинге, уз обавезне јавне конкурсе, изборе директора искључиво по стручности и њихову финансијску одговорност сопственом имовином.
,,Ово није кампања од недељу дана, већ инжењерски и стручни посао. Посао да се Србија врати себи. Сваки динар уложен у овај програм вратиће Србији два до три динара”, закључио је Балетић.
Председник Ресорног одбора НПС за економију и професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), проф. др Горан Радосављевић наводи да је тренутно бруто домаћи производ Србије око 80 милијарди евра, а када се то подели на приближно 6,5 милиона становника, долазимо до износа од око 12.000 до 13.000 евра по глави становника.
,,Према пројекцијама власти, за неколико година БДП би требало да достигне 100 милијарди евра. Међутим, кључни проблем није само укупна величина економије, већ темпо њеног раста. Србија тренутно бележи стопу привредног раста од око три посто, док је прошле године она била нешто изнад два посто. Према пројекцијама Светске банке, уколико наставимо да растемо овим темпом, биће нам потребно најмање 50 година да достигнемо просечан ниво развијености Европске уније. Треба имати у виду да тај просек обухвата и најразвијеније и најмање развијене чланице Уније“, додао је он.
Према његовим речима, ако као референтне земље узмемо Чешку и Пољску, које такође бележе стопе раста од око три посто, али полазе са далеко вишег нивоа развијености, јасно је да их оваквим темпом не можемо сустићи, већ ће јаз између Србије и тих земаља наставити да се повећава.
,,Да бисмо сустигли развијеније земље, морали бисмо да остварујемо стопе привредног раста од најмање 5, 6, 7 или 8 одсто годишње. У овом тренутку за Србију је то научна фантастика. Према анализама Фискалног савета, али и реалном стању које је још неповољније, Србија годишње губи део потенцијалног раста због корупције, неадекватног модела економског развоја и недостатка радне снаге. Систем је годинама био заснован на привлачењу инвестиција кроз јефтину радну снагу, али тог модела више нема у довољној мери. Србији је потребан нови приступ – економија заснована на већој продуктивности, знању, иновацијама и стварању услова да људи могу да остану и раде у својој земљи“, закључио је Радосављевић.
