Народни покрет Србије тражи одговорност свих надлежних служби, личну одговорност појединаца, као и министарке просвете у чијој надлежности су учињени пропусти, јер безбедност деце и њихова едукација треба да буду први задатак који се мора решавати у периоду који је пред нама, рекла је потпредседница НПС, народна посланица и пуковница полиције у пензији Славица Радовановић поводом јучерашњих напада на наставнике од стране родитеља.
,,Сведоци смо да је у Србији насиље у школи постало учестало и да је у питању озбиљан проблем који може имати дуготрајне последице по све укључене и читаво друштво. Вршњачко насиље, напади ученика и родитеља на наставнике су све присутнији и показују тенденцију доминантног, моделираног и пожељног облика понашања”, казала је она.
Према њеним речима, насиље не само да угрожава безбедност ученика већ и квалитет образовања, а разумевање узрока и последица насиља у школи кључно је за његово спречавање и сузбијање.
,,Узроци насиља у школама су комплексни и често се преплићу. Ученици који се осећају запостављено или невидљиво у школском окружењу могу тражити пажњу на негативне начине, укључујући насилно понашање. Када школа не пружа отворену комуникацију и подршку за решавање конфликата, они могу ескалирати у насиље”, додала је она.
Радовановић истиче да постоје и родитељи који подржавају своју децу да неспоразуме са ученицима и наставницима решавају насилним путем и који и врло често и лично долазе у школу и разрачунавају се са наставницима своје деце и додаје да је то јасан показатељ да је крајње време да надлежне институције предузму најозбиљније мере заштите просветних радника.
,,Деца често имитирају понашање које виде код одраслих или старијих ученика, па ако је насиље присутно у њиховом окружењу, постоји већа вероватноћа да ће га и сами практиковати. Последице насиља у школи могу бити штетне и за жртве и за насилнике, као и за школску заједницу у целини”, рекла је Радовановић и додала да насиље може довести до озбиљних физичких повреда.
Како оцењује, жртве насиља често пате од емоционалних траума, укључујући анксиозност, депресију и посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), а насиље у школи може ометати учење и концентрацију ученика, што може довести до лошијих академских резултата и дугорочних проблема са образовањем.
,,Превенција насиља у школама захтева целокупан приступ који укључује образовање, подршку, ригорозне политике и сарадњу са заједницом. Зато је важно радити на стварању школског окружења које промовише поштовање, толеранцију и сарадњу, како би се смањила инциденција насиља и осигурала безбедност и добробит свих ученика”, додала је она.
Она наглашава да поред тога институције као што су школа, полиција и посебно центри за социјални рад треба да сносе одговорност за пропуштање реаговања и окретање главе на сваки облик насиља у школама и да овакве случајеве престану да посматрају као дечије несташлуке или кроз призму личног страха и последица од могућих реакција које ће уследити не само од деце, него и од дрских родитеља, а неретко и од самог руководства школе, којем је важније да сачува директорске позиције и да овакве случајеве заташкава.
