Žarko Ristić: Dvadeset pet godina od početka proglašenja „neposredne ratne opasnosti”

Žarko Ristić - NArodni pokret Srbije KiM

Danas prilikom obeležavanja 25 godina od NATO agresije na Srbiju, svaki građanin Srbije je u obavezi da zastane na trenutak i zapita se zašto?


Neposredno pre NATO bombardovanja pokušavano je da se nađe mirno rešenje i vođeni su politički pregovori u više navrata. Nažalost, sluha i umeća za tako nešto nije bilo. Neko je tada završavao na spisku za mobilizaciju i odbranu zemlje, a neko je gledao kako da se izvuče i u svemu tome obezbedi lični interes. Tadašnji ministar informisanja, a današnji predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je sopstveno pregovaračko umeće i svoj politički uticaj iskoristio za rešavanje svog stambenog pitanja. Nisu ga mnogo brinule realne pretnje i ratni vihor koji je lebdeo iznad glava srpske dece, bilo je važnije da poveća kvadraturu svog stambenog prostora.


Samo od trenutka prestanka NATO bombardovanja sa teritorije Kosova i Metohije je prema podacima UNHCR-a proterano više od 230.000 Srba, koji su ostali bez svojih stanova, kuća i imovine. Neko je ostao bez članova svoje porodice, a neko je nažalost nesreću sopstvenog naroda koristio za lično bogaćenje.


Danas 25 godina od tada nije se mnogo toga promenilo. Srbi su i dalje narod koji nije ravnopravan, niti je rešio pitanje svojih granica, imovine, ratne odštete. Nije, jer ga vode isti oni koji su pregovarali i te nesretne 99 godine.


Tokom NATO agresije bombardovana je i zgrada Generalštaba, poginuli su ljudi zaposleni u njoj, poginuli su i prolaznici u centru Beograda, a mnogi su ostali bez svojih ekstremiteta. Bol srpskog naroda i sećanje na tu tragediju su neizrecivi.


Da sve bude još tragičnije, baš ovih dana Aleksandar Vučić odlučuje o tome kome bi bilo najbolje pokloniti zgradu Generalštaba. Naravno ima Vučić rešenje za sve. Umesto memorijalnog kompleksa o tom najtragičnijem periodu za srpski narod i Srbiju u savremenoj istoriji, Vučić se dosetio da je najbolje izbrisati sećanje srpskom narodu i zgradu pokloniti investitoru iz zemlje agresora. Novca za stadione ima ali za memorijalni kompleks o stradanju srpskog naroda nema. Nema jer se po ko zna koji put pokazuje da većih političkih satrapa od „presvučenih radikala” nema.

Žarko Ristić, narodni poslanik, direktor Narodnog pokreta Srbije