Пензионисани генерал-потпуковник Радојчић за Нову: Власт отуђену од народа свргава сам народ, пре или касније

General Radojčić

Одговорна власт у држави из које млади и средњовечни (стручни) људи одлазе, а старији се питају зашто нису (када су могли) отишли из земље где им је све постало страно, па и сопствени животи, имала би разлога да се преиспита. Но, у ‘демонтираној’ Србији то није случај – владајућа ‘елита’ посвећена је једино сопственим, не и интересима грађана. Додуше, одговорност за оно што нам се дешава и кроз шта пролазимо не сноси само власт, већ и део тих истих грађана којима недостаје одлучност за промене које би довеле до тога да се за важне положаје изаберу људи који, поред квалификација, имају контролу над сопственом похлепом и амбицијом, али и искрено хтење да се пронађе излаз из актуелне ситуације.

Да није лако оптимистично промишљати о будућности државе у којој се крши (Уставом загарантовано) начело поделе власти и где је политичка сцена претворена у арену, уверава нас и посланичка већина у новом сазиву Народне скупштине Републике Србије, на челу са донедавном председницом Владе. Сада већ председавајућа највишег представничког тела и носиоца уставотворне и законодавне власти, према сопственом признању, ауторитет није заслужила – ‘дао’ јој је “шеф” којем је, беспоговорно, препустила (не и једина) своје ингеренције. Мањак капацитета надомешћује, а указано поверење и доделу функција оправдава лојалношћу, осорним наступима, извртањем чињеница и другим посебностима напредњачког корпуса.

Репрезенти владајуће коалиције не одустају од већ устаљеног приступа опхођења са онима који имају другачију вредносну оријентацију. Уместо атмосфере пристојности, компромиса и толеранције различитих мишљења и ставова, неретко емотивним испадима, подстичу старе разлике и нове поделе, олако исказујући (непримереним речима) увредљиве квалификације и коментаре. Такво и толико кршење кодекса понашања и експонирање негативне енергије последица је непотпуних демократских промена, а континуирано обесмишљавање парламентарне демократије указује да срљамо у ситуацију која је неодржива.

Након тродневне бурне расправе, избор председнице Народне скупштине је корак ближе именовању нове Владе. То је кашњење у односу на, у јануару, изражену наду(?) председника Републике Србије да ће иста бити формирана до 15. марта. Но, чему журба. Број ресора и кадровске промене у Влади су небитни, јер немају никакав (суштински) значај за функционисање органа државне управе, великих техничких система и јавних предузећа. У то смо се уверили 2022. године, када је Србија била шест и по месеци без носиоца извршне власти. Одговори на спољнополитичке, унутарполитичке, безбедносне, економске, демографске, социјалне,… изазове и ‘решења’ проблема (од расплета косовског ‘чвора’, преко пројекта ‘Јадар’, до опстанка на европском путу) стижу са друге адресе.

Формална, не и суштинска, подела власти политички систем чини недемократским. И у Србији, као и у неким другим (власти блиским) државама, у којима су узурпиране све полуге моћи, она служи за представљање аутократског поретка као демократског. Назадовање у спровођењу реформи и политичку репресију (оличену и у расписивању избора, изборним условима, спровођењу избора,…) увиђа свако ко, иоле непристрасно, сагледава околности у којима се држава и друштво налазе. Овакво стање није одрживо, јер власт отуђену од народа свргава сам народ, пре или касније.

Консолидација политичке оријентације и излазак из групације хибридних режима подразумева промену метода владавине, што је од виталног значаја за опоравак земље и потоњи њен напредак. Но, стечена искуства, недавна и актуелна дешавања изазивају сумњу у погледу просперитета, јер обновитељи не могу бити они који нису реформисали себе. То се очекује од копетентних људи који перципирају кључне проблеме и имају визију, вољу и искрену намеру да од Србије створе боље место за живот. Њих, треба веровати, има и међу члановима странака које чине парламентарну већину.

Зарад општег добра, нужно је схватити да нам време није савезник, да је изгубљен сваки дан који се користи за истицање сопствених важности и разлика. Пред свима, који мисле да може и треба боље, налазе се важни задаци, велике обавезе и упоран рад. Заједнички планови и акције су нужност и не смемо дозволити да се погубимо у беспућу политике. Изазови су велики и од националног је значаја, не само страначког, да изађемо из конфликта! Ко то не схвата, не разуме где и како живимо и куда клизимо.

Пензионисани генерал-потпуковник и члан Народног покрета Србије Петар Радојчић у ауторском тексту за Нову.рс